ЕМОЦИЈЕ
Емоције
су саставни дио сваког човјека. Основне емоције су биолошки дате,
а на њихово обликовање утиче социјална средина. Мишљење, емоције
и понашање су
у сталној интеракцији.
Особа евалуира емоцију (доноси суд о њој)
и на основу
тога реагује. Не реагује
на стимуланс, већ на
интерпретацију стимуланса. Дакле,
не доживљавамо ствари,
људе, ситуације саме
по себи, већ у односу на наше емоције, тако да од емоција зависи наше
вредновање и субјективни доживљај, а самим тим и реакција, тј. наше понашање.
Емоције
које често осјећамо су: радост, жалост, љубав, сртах, љубомора, напетост,
симпатија, понос, стид, захвалност, брига, стрепња, итд. Емоционални доживљај
се манифестује на
понашању особе (мимика
и гестикулација). Када доживљавамо
интензивну емоцију долази
до физиолошких промјена
у организму (лупање срца,
знојење, црвенило, дрхтање гласа, убрзано дисање...).
Свака
негативна ситуација за посљедицу има негативну емоцију која може бити здрава
(самопомажућа) или нездрава
(самоодмажућа). У складу
са нашим мислима
и
очекивањима одређујемо у ком правцу ће се развити наше емоционално и понашајно стање.
Ситуација |
Здрава реакција |
Нездрава
реакција |
Губитак |
Туга |
Депресија |
Угроженост |
Незадовољство |
Анксиозност |
Прекршено морално правило |
Кајање |
Грижа савјести |
Ускраћена жеља
или понашање других за
које сматрамо да није исправно
у односу на нас |
Незадовољство |
Бијес |
Ирена Спасојевић,
дипл.психолог