Чланови новинарске секције интервјуисали су Ирену Спасојевић, дипломираног 
психолга и добили одговоре на веома интеренсантна питања, прочитајте у наставку...
Код првог сустрета постоји обострана трема и напетост, и знај да је не осјећаш само ти, већ гарантовано и друга страна. Због тога су чести бламови, или боље речено бламићи, који ће постати комични када и ако се зближите. Пристојно и достојанствено понашање обогаћено хумором најбоље пролази. За све неке екстремније експресије има времена.
Овај одговор зависи од тога колико често пијеш и пушиш, и колико много. Ако је то само понекад, кад изађеш, и онда конзумираш цигарете и алкохол да би припадао тој групи. Начин одвикавања је да схватиш да се може припадати и бити дио групе и са својим различитостима. Ако је конзумирање баш често и баш интезивно, онда ћемо морати попричати очи у очи.
Насиље је увијек брутално. Некад је та бруталност мање видљива, а некад више. Није лако бити учесник, а ни посматрач. Уколико си случајни пролазник, контактирај полицију. Ако је насиљу изложена особа која ти је блиска, пружи јој подршку, слушај је, не осуђуј, не критикуј, већ само буди ту. Јер често је насилник неко ко је близак и неко ко се у исто вријеме воли, и не жели му се наудити, а с друге стране мрзи јер наноси бол, тако да је то често разлог зашто се жртва не може заштити. Покушајте блиску особу охрабрити да контактира анонимни број за помоћ 1265 и да се обрати психологу.
Постоје различита пријатељства. Пријатељства у којима се смијете, плешете, излазите, тугујете... Нека трају кратко и интезивно, будете јако повезани и блиски, а онда то ишчезне. Постоје и пријатељства која трају дуже, у којима је дошло до развијања повјерења, заједничких доживљаја и проживљања личних срећа и личних туга. Интимизирање доводи до блискости, и уљепшава и олакшава живот. Ја сам за искрено отварање, али да бираш пред ким ћеш се отворити. Ако некога у овом тренутку доживљаваш као пријатеља, а у дилеми си да ли да му се повјериш, обрати пажњу да ли некад добронамјерно, али сочно препричава садржаје интимног животља, до јуче најбољих пријатеља – у том случају не причај ништа.
У животу се неминовно дешавају непријатни догађаји. Често се деси нешто што не желимо, неко се према нама опходи како не заслужујемо, ми сами учинимо нешто што мислимо да никако нисмо смјели. Све наведене ситуације су фрустрирајуће или им ми дамо такав значај да на нас дјелује фрустрирајуће. Најчешће реакције на фрустрацију су љутња и бијес, које прате физиолошке промјене: лупање срца и повишење крвног притиска, адреналина и норадреналина. Инстиктиван начин испољавања ових емоција је агресивно понашање. Екстроверти у овим ситуацијама галаме, свађају се, буду вербални, понекад и физички агресивни према другима, док се интроверти повлаче, ћуте, не реагују према споља, већ у себи прерађују агресију, а путем обезвређивања (Он је лош човјерк јер се тако односи према мени, а ја то нисам заслужио/ла) или чешће путем самообезвређивања (То што се тако понио према мени доказ је да сам безвриједан/на...) Обе реакције бијеса, и очигледни бијес и повлачење ријетко доводе до жељеног циља. Наше богатство је у томе што можемо усмјеравати и мијењати наше мисли, а индиректно и наше понашање. Није реално очекивати да на фрустрацију дјелујемо позитивном емоцијом, али можемо реаговати здраво негативном реакцијом – незадовољство. Није суштина у другачијем именовању, већ у потпуно другачијој емоционалној обојености. Кад смо незадовољни ситуацијом, односом, третманом... Можемо сагледати наш циљ и своје понашање усмјерити ка том циљу. Круцијално је промијенити догматска „морања и требања“ са преференцијама (МОРАЊЕ: Он се мора према мени понашати коректно, ПРЕФЕРЕНЦИЈА: Ја желим да се он према мени понаша коректно, али зато што ја то желим не значи да он мора бити коректан). Ове измјене у начину размишљања удружене бихејвиоралним и емоционалним техникама доводе до одличних резултата! Ем се осјећам боље, ем можемо дјеловати у складу са својим циљем. Ако сте нервозни – трчите, пјевајте, плешите, свађајте се, смијте се, причајте, плачите...